Tomo prečka

Nepomično i prozirno je ljetno nedeljno popodne. Kao da se reinkarniralo isto ono iz vremena kada se nedeljama zaista odmaralo, pa su se od ranog jutra pripremali porodični ručkovi i gledali crtani filmovi i dnevnik u rasponu od 15 minuta. Ispod jedne ruke mu se nalazila fudbalska lopta koja je vidjela i bolje dane, ispod…

Nastavi čitanje →

Pismena

Kreno ja u septembru u školu. Nisam išo jednu heftu, odmah se razbolio. Izašli neki prištići po meni. Mama kaže da su pljuskavice a tata da je to od nekupanja. Odveli me doktoru i dobio sam neku gustu bijelu kremu. Tata se izdero na mamu u garaži i boba je falila da je ne udari…

Nastavi čitanje →

Mimohod

Uvijek se desi nekako malo, uvijek bi želio nekako više, bolje, snažnije. Trudiš se da vidiš sve, pa i ono što se nije desilo. Trudiš se da pronadješ još tih davno prebrojanih krvnih zrnaca i opet ne možeš. Trudiš se ali ne ide. Ima samo ono što je odavno zapisano u tvoj DNK. Jer tako…

Nastavi čitanje →

U šoru

Izostalo je mnogo toga prilikom tog susreta. Onaj dašak nepatvorene iskrenosti koji uhvatiš jer ti je poslan iz dubina duše, iskrica u oku, onom bližem tebi, kad ti krene u zagrljaj, onaj dugi, koji traje čini ti se satima gdje stiskaš što jače možeš kao da želiš lišiti zraka osobu koju grliš. Nije bilo ni…

Nastavi čitanje →